Imate tačno onoliko novca koliko i znanja o njemu

 In Priče za inspiraciju

slika-price

Sve dok sam išla u školu, živela sam u ubedjenju da treba odlično da učim da bi mi bila zagarantovana blistava, vrhunski plaćena karijera. Učila jesam odlično, ali kada sam završila školovanje, posla nije bilo a ni zarade.

Osamdeset druga firma kojoj sam poslala molbu za posao me je zaposlila.

U to vreme su se tek pojavili čekovi. Za visinu mog ličnog dohotka mi je službenica u Banci rekla da mogu da dobijem tri čeka za početak.

Ubrzo je nastupila invazija kredita i kreditnih kartica. Nisam ih koristila jer nikada nije bilo prilike da naučim kako to sve funkcioniše i lakše mi je bilo da odustanem od uplitanja u te mutne vode nego da uletim u problem.

Uglavnom, munjevito sam shvatila da mi plata daje minimalan prostor delovanja a da  u vezi novca i njegovih tokova pod hitno moram da nadjem način da se edukujem, inače ću tapkati u mestu.

Isto to i danas, posle mnogo godina shvataju mlade generacije. Tokom školovanja nema ni jednog jedinog predmeta u kome deca uče kako i na koji način da postupaju sutra sa svojom zaradom, troškovima i finansijama u celini.

U momentu kada su se ispred mene otvorila pitanja da li raditi za platu ili ući u privatni biznis, kako kupiti stan, automobil, otići na letovanje ili turističko putovanje,  uvidela sam da je to jako obimna i ozbiljna problematika za čije rešavanje mi je bila potrebna pomoć.

S druge strane sam posmatrala poznate osobe koje su sa fakultetskom diplomom godinama radile na odgovornim mestima, u elitnim firmama, a živele izuzetno skromno, sa roditeljima u stanu, sindikalnim letovanjem i jednim sandalama za tri  sezone. Ja takav izbor nisam htela. Nije me zanimala pompezna titula sa praznim novčanikom. Želela sam da radim i živim od svog novca. Da naučim kako da ga koristim i ulažem  i kako da ga usmerim da radi za mene.

Počela sam polako da tragam za znanjem i da razumem taj svet finansijskih kretanja. Ubrzo sam morala da se rastanem od reči “sigurno” koja mi je tokom detinjstva  uzidana u pamet kao ime i prezime. Ako mislite da sam je zamenila rečju “rizik” – nisam, ali sam naučila kako da kontrolišem rizik. Naučila sam kako da pregovorom umanjim cenu koju treba da platim, u kojim slučajevima mogu koristiti poreske olakšice i što je bilo najvažnije, kako množenje da dobijem deljenjem.

U inostranstvu se na ovakvim edukativnim tečajevima uči kroz igru. Kao kada ste mali, pa se igrate sa drugarima učiteljice i djaka, ovde se igrate da imate malu sumu  novca, pa idete u Banku po kredit, investirate novac, kupujete nekretnine, bukirate skupe hotele, večerate u otmenim restoranima i ostalo. Ja sam čak jednom i naručila privatnu jahtu 🙂 ali samo u igri 🙂 U stvarnom životu više  preferiram planinske sadržaje.

Kada sam se dovoljno naigrala, realizovala sam svoju prvu investiciju: kupovinu stana. Ugovor sa investitorskom kućom je podrazumevao plaćanje u četiri rate do završetka gradnje za godinu dana. U momentu potpisivanja ugovora imala sam novac za prvu ratu, ali to me nije omelo da sve ostale uplate realizujem u tačno ugovoreno vreme. Znala sam detaljno u šta ulazim i kako ću to da sprovedem do kraja. Zahvaljujući dobrim pregovorima, od izvodjača radova sam gratis dobila zidanje luka u dnevnoj sobi i krečenje u izabranim bojama.

Sve vreme sam bila sigurna u ono što radim, zato što sam pažljivo vodila svaki korak i ništa nisam dozvoljavala da mi neopaženo promakne.  Oko mene je bilo mnogo sumnjičavaca koji su bez pitanja za mišljenje  rasipali svoje neznanje, ali njih sam, bez uvrede, doživljavala kao kokoške koje kukuriču po dvorištu.

Ubrzo posle završetka kupovine stana sam za nekoliko dana dobrim pregovorima prodala auto svojoj drugarici koja ga je jako želela a nije imala novac. Dala sam joj ideju kako da napravi profitabilnu  finansijsku konstrukciju, a sebi naručila nov automobil koji sam već iduće nedelje preuzela iz auto kuće. Tako smo obe bile zadovoljne 🙂

I onda je priča tekla dalje, uz nove kupovine, prodaje i neprekidno učenje o novim i najnovijim metodama kretanja novca.

Sa čudjenjem posmatram neke poznate ljude koji imaju popriličan kapital u nekretninama a naporno rade za nisku platu i žive svedeno na posao i kuću sa dobrim ručkom za Božić i Uskrs. Taman posla kad bi otišli na neki kurs i finansijski se malo opismenili. Kažu, to njima ne treba.

Svi pričaju o novcu, misle na njega, sanjaju da ga imaju dosta, ali učenje uporno ostaje na dnu interesovanja uz veru da se prave stvari saznaju iz kuloarskih izvora i da “veza završava sve.”  To me je podstaklo da napravim jednu statističku analizu:

Formirala sam grupu od 30 meni poznatih bračnih parova od 45-55 godina života, koji imaju mesečne prihode iznad 1500 E. Evo šta njih karakteriše:

  • Dva para su kupila stan kešom, 18 ih je kupilo na dugoročni kredit ( od toga 11 u švajcarcima… neznanje), 7 živi kod mame i tate, 3 su podstanari
  • 19 parova poseduje neke druge nekretnine ( zemlja, šuma, vikendica, lokal), od čega njih 6 ni ne zna tačno gde su te nekretnine a 3 para godinama nisu uradili ostavinsku raspravu da bi preuzeli vlasništvo,
  • moram da napomenem kao fenomen za mene da bračni par podstanara ima u nasledstvu šumu za koju zna usmeno kolike je površine ali ne zna gde su tačno medje i ne zna ni gde je otprilike ta šuma
  • 14 parova ima kupljen nov auto na lizing ili kredit, od toga 3 para neguje razmišljanje da će ga voziti dok ima para da uplaćuje mesečne rate,
  • svih 30 parova koristi kratkoročne i srednjoročne kredite (bez ikakvog znanja o benefitima koje mogu dobiti od Banke prilikom ugovaranja kredita, a jedan par ni ne zna da kredit može biti osiguran),
  • 4 para imaju želju da upišu dete u privatnu stranu školu ali nemaju novac i unapred odsečno odbacuju ideju da postoje načini kako se može realizovati uplata ( tu spadaju dva para koja voze nov automobil na lizing),
  • 29 parova ima pomoć roditelja ili familije u novcu, hrani, besplatnom čuvanjui i hranjenju dece ili besplatnom korišćenju nekih nekretnina,
  • 18 parova ima prihode od dopunskih delatnosti,
  • Svi parovi idu jednom godišnje na more, 6 parova ide na skijanje, 3 jednom godišnje ide na turističko putovanje
  • Sve ostale vidove provoda realizuju na svadbama, rodjendanima, slavama i retkim posetama bioskopu ili pozorištu
  • Svih 30 parova izgleda kao da žive sjajno, a istinite činjenice su ove koje sam prethodno navela.

Moj kratki zaključak je da para ima, bogatstva ima, ali je sve izmešano i izgrešeno loše donešenim odlukama, bez uspostavljanja prioriteta, plana i truda za saznanjem o osnovnim fakatima potrebnim pri većim investiranjima.

Finansijska inteligencija se ne ogleda u tome koliko novca zaradjujete, već koliko Vam novca ostaje i koliko dobro novac radi za vas.

U godinama kada ste radno sposobni je vreme da sebi obezbedite finansijsku sigurnost za stare dane.Počnite polako, sa malim poslovima, oni će Vas voditi ka onim većim. Ali počnite. Saznaćete da postoji mnogo načina kako možete usmeriti svoja ulaganja a da Vam se vrati uvećana dobit i primetićete da sve to zaista izgleda kao jedna dobro osmišljena, mentalna igra. Tada ćete najbolje uvideti razliku od toga kada celog meseca radite za platu i kada svoj novac organizujete da Vam donosi dobit bez Vašeg angažmana.

Tragajte, učite i probajte 🙂

Novac će svojim mogućnostima umeti vrlo brzo da Vam pokaže kako se  uvećava  inteligencija 🙂

Recent Posts

Leave a Comment

Kreativna konekcija
Jezici