Kreator i voditelj programa

image-0-02-05-7ba932d2a72b10740d07d4d763d57cc50dee3c94a9c2f38d154589997961f609-v

Mnogo puta su mi ljudi govorili da imam srece u zivotu. To sto su oni nazivali srecom, bio je plod necega na cemu sam dugo, predano I uporno pre toga radila. Pravila sam stotine I stotine malih koraka koje niko nije ni video ni smatrao da je to nesto vazno, pre nego sto bi rezultat zvani “sreca” izbio na svetlo dana. Nisam cekala da mi se stvari dese. Kretala sam I isla da se ja desim njima. Htela sam da moj zivot bude lepo putovanje na ovoj Planeti I to sam I postigla, naucivsi veliki broj odgovora na pitanje “ kako”? A sve je pocelo mnogo drugacije…

Moje ime je Biljana Setrakijan.

Neprijatno budjenje sam dozivela na samom pocetku devedesetih godina sa inzenjerskom diplomom primenjene informatike, zaposlena u drzavnom preduzecu za platu koju je inflacija devalvirala iz sata u sat. Jugoslavija se raspala, zemlja je bila u blokadi, uveden je vizni rezim, restrikcije struje, prazne prodavnice I neizvesnost. U tom periodu je za mene dodatni udarac bio gubitak voljenih clanove porodice koji me je prilicno blokirao, uplasio I saterao u mrtvi ugao.

Tada jos uvek nije postojala ni mobilna telefonija a ni internet. Bili smo u potpunoj informacionoj blokadi. Jedini “svetlosni zrak “ sam dobijala od moje drage prijateljice iz Berlina u kratkim I preskupim telefonskim razgovorima I dugim ali sporim “avionskim pismima.” Pozvala me je da odem kod nje u posetu I “mozda tamo dobijem neku ideju.” Bila je u pravu. Otisla sam I od tada je pocela moja kompletna transformacija, promena ukorenjenih, a pogresnih uverenja I moja nova zivotna misija.

Prvi seminar licnog razvoja koji sam upisala bio je kod Brajana Trejsija – “Ciljevi.” On tada u Evropi nije bio poznat kao sto je danas, ali njegov program me je potpuno osvestio I pokazao da najvaznije stvari nisam naucila tokom skolovanja. Odmah sam potom nasla  licnog mentora, gospodju Helke Moss koja me je nadalje vodila, pomagala da se raspetljam iz svog neznanja i usmeravala sta da ucim, koje seminare da pohadjam, koje knjige da citam I kako da napredujem. Beskrajno sam joj zahvalna na posvecenosti I radu sa mnom a posebno na razumevanju koje je imala u to vreme prema meni kao nekom ko dolazi sa Balkana.

Znanja koja sam usvajala I njihova primena  su poceli da mi  daju vidne efekte kroz brzi napredak, plansko koriscenje vremena, stabilno samopouzdanje I jasne ciljeve.

Po povratku u Beograd me je docekalo stanje jos gore nego pri odlasku. Ljudi nisu znali kako da se snadju, sta da urade i kako da se usmere da bi dobili bilo kakav korisni efekat. Jedina misao koja je carovala na kolektivnom nivou bilo je iseljenje iz zemlje. Pitala sam se “zaboga, da li ce svi da odu?” Zelela sam da svoje znanje podelim I da motivisem ljude da se pokrenu, da im pokazem nacine kako mogu sami sebi da kreiraju put I njime stignu do cilja.

I pocela sam : velika  satisfakcija su mi bili svi njihovi uspesi I pomaci napravljeni nasim zajednickim radom I zamislima. Narocito su me inspirisali klijenti koji su dolazili iz unutrasnjosti, sa jedva prikupljenim novcem za put I troskove, koji su ziveli u potpuno potonulim mestima gde je beda uzimala sve vise maha, a oni su imali ideju, gorucu zelju, dobru volju I osmeh na licu. Pravili smo sjajne price.

Moju potrebu za napretkom I pruzanjem sto bolje usluge je pratilo kontinuirano ucenje svih ovih godina. Privilegija mi je sto sam mogla da pohadjam  nebrojeno mnogo seminara I treninga u inostranstvu I da potom znanje prenosim svojim klijentima. U medjuvremenu okolnosti su dosta uznapredovale. Veliki transfer informacija, napredak tehnike I munjevit civilizacijski uspon diktiraju nova pravila I znanja ka prosperitetu.

Uvidela sam da se ljudi jako upetljavaju u sve vecem broju obaveza, iznenadnim promenama I izazovima koje savremeno drustvo stavlja pred njih. Posustaju I gube motivaciju, karakterno se menjaju, volja im je sve manja a od svojih aktivnosti lagano odustaju svodeci ih samo na one neizbezne. Zato sam kreirala trening Vestina razvoja vizije, sa namerom da zazvoni budilnik I objavi budjenje.

Sve redje cujem da neko govori o uzivanju, dobrom provodu, kvalitetnom druzenju. Zasto? Sta to gazi emociju I zelju za lepim trenucima? Da li ljudi dovoljno razmisljaju o sebi I vole sebe? Izgleda da ne. U zelji da makar neke zaustavim I udahnem im dah osmisljavanja kako da urade nesto samo za sebe I u svoju korist, kreirala sam radionicu Kultura koriscenja slobodnog vremena.

Volim da radim I volim ljude. Ni najmanje me posle ovoliko godina nije napustio entuzijazam jer je svaki novi klijent za mene potpuno nova inspiracija sa zadatkom za realizaciju njegovih snova. Uvek sam se odlicno osecala dok sam motivisala ljude da uce kako da podignu svoje vrednosti I napreduju kroz zivot. Smatram da covek moze biti zadovoljan samo ako je slobodan, finansijski nezavisan I inspirisan da iskaze sve svoje stvaralacke potencijale. Shodno tome, mislim da je privatni biznis pravi alat koji povezivanjem ovih faktora moze da da sjajne rezultate I to mi je bila ideja da Kreativnu konekciju usmerim na podrsku I ojacavanje osoba koje imaju zelju, a ne znaju kako. Praksa me je uverila da svi mogu, kao sto sam I ja jednom davno mogla, samo treba biti strpljiv, uporan I dosledan.

I danas me povremeno pocasti recenica da imam srece u zivotu. Neko to mozda zaista tako vidi, ali ono sto ja znam jeste da sam  sama sebi, sa mojim voljenim ljudima dan po dan gradila srecan zivot. Na tom gradilistu je bilo mnogo znoja, napora, prasine, povreda, ali veliko zdanje sa epitetom “srecan”  je izgradjeno. Mnogo toga sam naucila I mnogo toga prenela dalje, ali nikada ne zaboravljam da garanciju nemamo ni na status, ni na materijalno ni na bilo sta cime mislimo da raspolazemo. Do srece, sta god ona znacila za nas uvek mozemo da se dovezemo jedino u zlatnim kocijama znanja.

Kreativna konekcija
Jezici